Pored poznavanja preseka za rasejanje elektrona na naelektrisanim
cesticama, izracunavanje kinetickih koeficijenata i
termodinamickih funkcija delimicno jonizovane plazme zahteva
i poznavanje preseka za rasejanje elektrona na atomu. Teorijski
proracuni, tj. teorija kinetike sudarnih procesa sadrzi više
celina : odredjivanje potencijala interakcije cestica-aktera u
sudaru, izracunavanje sudarnog preseka kao funkcije pocetnog
i konacnog stanja, odredjivanje transportnih preseka,
odredjivanje koeficijenata brzine procesa putem integracije
preseka po raspodelama pocetnih stanja reagenata.
Strogo odredjivanje efektivnog preseka za elasticno rasejanje elektrona na atomu se odredjuje komplikovanim kvantnomehanickim racunom. Zbog toga se razliciti konkretni problemi rešavaju podesnim pribliznim metodama (Bornova aproksimacija, Metod optickog potencijala), uz korišcenje asimptotskog metoda koji je baziran na poznavanju asimptotskog ponašanja elektronskih talasnih funkcija i potencijala interakcije reagenata. Kao pocetni korak u racunanju svih transportnih koeficijenata delimicno jonizovane plazme namece se odredjivanje potencijala interakcije elektron-atom koji se po svojoj prirodi potpuno razlikuje od potencijala interakcije izmedju naelektrisanih cestica. U narednoj glavi cemo se baviti opisivanjem elektron-atom interakcije, i predstaviti primenjen metod modelnog potencijala. Bice predstavljen pomenuti modelni potencijal interakcije pre svega za atome helijuma a i za atome vodonika.